20
Koje su najčešće greške koje roditelji čine pri vaspitavanju dece?
Greške koje roditelji čine u vaspitanju su bile oduvek iste. Upotreba autoritarnih, spljašnjih vaspitnih modela (kazna, nagrada, prezaštićivanje, verbalizam i zloupotreba imitatorskog oblika učenja). Ipak u tradicionalnoj porodici je bilo mnogo lakše odgajiti dobrog čoveka, jer su postojala jasna pravila koja su se morala poštovati milom, kao lepom rečju i silom, „štapom“. Deca su slušala iz straha što sigurno nije ljubav o kojoj sanja svaki čovek, ali je ljubavi bilo više nego danas.
Danas je misija odgajanja dobrog čoveka, uprkos tome što se čovek rađa dobar, gotovo nemoguća. Zašto? Zato što je zakonom zabranjeni štap zamenila „šargarepa“, pozitivno uslovljavanje. Ako uradiš dobićeš. Deca slušaju iz interesa, ali i hrabro nameću svoje želje govoreći: “Ako misliš da ti to uradim onda ja od tebe tražim baš to što ja želim”. Model „šargarepe“ je napravio pravu pošast u čovečanstvu jer je stvorio pohlepno, nasilno, lenjo i nesvesno biće. Deca brzo rastu i zato je čovečanstvo preplavljeno pohlepnim, nasilnim ljudima. Iz problema se može izaći ako ukinemo “plišano vaspitanje“ zakonom, kao što smo ukinuli i klasičnu kaznu. Otkloniti uzroke problema znači otapanje posledica bez velike muke.
Koje su prednosti, a koje mane toga što deca odrastaju uz mobilne telefone i tablete?
Nove generacije stasavaju sa čudima elektronike, pa je normalno da im i telefon i svi ekrani na neki način pripadaju. Svi znamo da te divne naprave nude i dobre i loše sadržaje. Samo je bitno da ojačamo dete u Dobru prvih šest godina, kako bi bilo spremno za izbor samo sadržaja koji ga vode u svesnost, dobrotu i Ljubav. Treba se poštovati samo nekoliko pravila. Prve dve godine, kada je dete u najjačem „vetru“, kada treba da se razvije, ne sme da ima pristup ekranu ni malo. Kada prohoda i progovori tada mu roditelji mogu dozirati određene proverene sadržaje. Daljinski i miš za računar ne smeju biti u rukama deteta, niti dete sme slobodno i samostalno raditi sa tač telefonom do pred polazak u školu. Pod pretpostavkom da u vaspitanju nismo upotrebljavali ni kaznu ni nagradu, ni prezaštićivanje deteta od rada, reda, učenja i knjige može se očekivati da će dete pred polazak u školu biti svesno svoje dobrote i da će na ekranu birati samo sadržaje koji su na dobro njegovo i dobro svih. Svaka druga priča kako detetu treba oduzimati ove elektronske naprave kada smo ga već uvukli u virtuelni svet i načinili ga zavisnim, svaka zabrana samo vodi u sukob, u pravi rat između deteta i roditelja.
Kako društvo u školi može da utiče na ponašanje deteta?
Društvo i škola su plišane institucije i čovek izvorne svesti može očekivati samo loše uticaje. Kao što dete izvorne svesti, svesno, dobro, vredno, neće biti žrtva virtuelne stvarnosti, takvo dete neće biti ni laka žrtva dece “plišane” svesti ili žrtva plišanog obrazovanja. Vaspitavajte dete bez dresure, bez štapa i šargarepe i vaše dete će naći sebi sličnog druga, naći će more prave izvorne literature na internetu i neće imati ometače na putu uzrastanja. Takvo dete neće biti potrebe kontrolisati jer ga ni u detinjstvu niste kontrolisali ni štapom, ni šargarepom.
U kakve ljude izrastaju deca koja su doživela nasilje u porodici, i da li nasilje proizilazi iz nasilja?
Naravno da nasilje rađa nasilje, ali moramo znati da najveći broj roditelja danas, prvo izvrši plišano nasilje nad decom, a onda deca vrše realno nasilje nad roditeljima. Postoje i recidivi tradicionalnog vaspitanja i fizičko nasilje je veoma prisutno u takvim porodicama. Naravno da će traume dece biti ogromne, sa sumnjom da se ta deca mogu trajno izlečiti.
Kako komentarišete to što se mladi ljudi sve manje opredeljuju da rađaju, čuvaju,odgajaju decu, i kada se na to odluče imaju jedno ili dvoje dece?
Budimo srećni dok još ima mladih koji se opredeljuju za brak, za porodicu i za rađanje dece. Plišani modeli ubijaju nagon za potomstvom jer se seksualna energija zlobotrebljava koristeći se isključivo u funkciji pražnjenja napetosti i zadovoljstva. Otuđenje između muškarca i žene je ogromno jer su i među polovima zamenjeni vaspitni modeli. „Štap“ je danas namenjen muškarcu, muškarac je u ogromnom strahu jer gubi svoju izvornu prirodu i sve više poprima osobine ženske energije. Ženi je namenjeno pozitivno uslovaljavanje kojim se podstiče da uđe u mušku energiju i osvoji njegov prostor. Danas su to dva otuđena bića, koja ne mogu da uđu u Ljubav jer za Ljubav je potrebno da oboje shvate da u sebi imaju i mušku i žensku energiju i da treba da postanu celo.To će postati ako se i nad njima ukinu kazna i nagrada. Muškarac i žena moraju dobiti ovu bitku Bitku Ljubavi inače će se ljudski rod transformisati u “mašine”.
Postoje li idealni roditelji ili idealni vaspitni modeli?
Naravno da postoje potencijalno idealni roditelji i to su oni roditelji koji počnu da primenjuju Izvorno vaspitanje sa svojom decom. Čuvajući izvor svojoj deci i oni sami se vraćaju izvoru na kojem su Istina, Dobrota, Ljubav, jednom rečju na Izvoru postajemo Ikone Boga živoga, jer smo to i rođenjem. Što se tiče drugog dela pitanja, treba razumeti da nam ne trebaju spoljašnji vaspitni modeli jer čovek dolazi vaspitan, donosi potrebe, inteligenciju, emocionalnu harmoniju, talente.., samo je potreban život bez uslovljavanja kaznom i nagradom, potrebna su jasna pravila i jasne granice. Dete ima prirodni nagon gladi i treba da jede kada je gladno. Zašto biste ga hranili kada nije gladno, a da bi pojelo i kada nije gladno roditelj mora da kontroliše njegov nagon gladi ili „štapom“ ili „šargerepom“. Kada mu jednom damo tač telefon u ruke da bi jeo započelo je ubrzano odvajanje deteta od izvora, a znamo šta tada dobijamo. Umesto Dobra, odgajamo zlo kao iskrivljeno dobro i bezbroj vaspitnih problema.
Da li radite na nekom novom delu koje će dodatno pomoći roditeljima u odgajanju dece?
„Porodični bukavar“ i „Bit(ka) Ljubavi“ su dve knjige potpuno dovoljne svakoj porodici da odgaji čoveka po meri sveta, kojem će biti potrebni samo ljudi Dobrote i Ljubavi. No, da bi to vreme sutra dočekali spremni za takve generacije pišem knjigu „Izvorna škola“, jer ovo obrazovanje koje danas imamo neće zadovoljiti potrebe čoveka Ljubavi. Naravno da razmišljam da će biti potreban veliki broj izvornih pedagoga, koji će pomagati porodicama da se transformišu iz plišane u izvornu. Za izvorne pedagoge pišem, sastavljam Izvorni praktikum, koji je sačinjen iz mojih brojnih iskustava u radu sa porodicama u poslednjih 40 godina. Započela sam i pisanje priča za decu izvorne svesti. No, godine se sležu, vreme leti, posla dosta, ali mislim da nije moje da o tome mislim. Moje je da vredno radim a Gospod će odrediti kada me valja zaustaviti. Otićiću pred Njega mirna jer znam da sam učinila baš onoliko koliko sam mogla i onako kako On zapoveda.
Milica Novković, profesor jugoslovenske i svetske književnosti, autor “Porodičnog bukvara” i “Bit(ka) Ljubavi”.
Svoj radni vek provela je u školama Beograda, a sada ima i svoju Agenciju za edukaciju i izdavaštvo “Porodični bukvar” www.porodicnibukvar.org
Za sajt studenata druge godine novinarstva Filozofskog fakulteta u Nišu
Intervju uradila: Dragana Jovanović, student novinarstva
5.4.2019. Niš
20