20Први кораци су најважнији
Изворни нагон за саморадом је један од јачих нагона у мени, нагон који ме прати и за који се жестоко борим, све док ми ви, из незнања, не угасите тај вулкан. Не молим вас. Захтевам! Допустите ми да остварим потребу за самоспознајом овог нагона помоћу којег ћу доживети ЕВОЛУЦИЈУ, од човека као биолошког бића, до дубоко свесног човека, до духовног бића. У супротном, нагон за саморадом ће се угасити и добити свој наказни облик. Биће то условљена потреба за ленчарењем и паразитизмом.
Како је могуће да људи вековима прате раст и развој деце, а да нису запазили вапај, потребу за самоспознајом нагона саморада. Погледајте како се беба упиње да дохвати звечку. Мама, не скачи! Успећу сама, мааама! Хоћу сааама, запамти!
Ја сам, у ствари, врло опасан од тренутка када проходам па до тренутка када вас потпуно разумем шта ми говорите. У овом периоду поступајте са мном пажљиво, водите рачуна да ћу вас ускоро разумети. Чините све да избегнете сукоб са мном. Улетећу у живот, освајати, огроман простор од целих четрдесет и пет квадратних метара нашег стана. Још неспретан, нестабилан на ногицама, полетећу у загрљај вашем сточићу на којем тако изазовно стоји бела уштиркана шустикла и на њој скупоцена ваза. Биће то предиван судар. Нећу се ни освестити, а већ ће се на мене сручити бујица неких гласних порука, претњи које ја не разумем. Када се будем загрлио са телевизором, тражећи дугме које укључује његово срце, Ти ћеш ме, тата, ударати по прстићима. Опет неразумљиве гласне поруке, опет страх и немоћ.
Све је тако једноставно, али је ауторитарно, спољашње васпитање све искомпликовало стварањем сукоба и подела. Не дозволите да, у овом периоду, јер ја још не разумем језик којим ми говорите, искривите моје изворне емоције. Какве везе има рушење сточића, лупање вазе, гурање играчкица из Киндер јајета у отвор видеа са нашом темом САМОРАДА? И те како има! Рекосмо да је све рад. Рад су и ови моји први неспретни покушаји савладавања радне, стваралачке демократије.
Не дозволите да ових неколико месеци, а то је отприлике до мојег другог рођендана, омрзнем и рад и вас и себе. Шта да радите? Па ви стварно тешко разумевате моју причу! Посклањајте те, за вас, тако важне, скупоцене ствари, заштитите све изворе електричне енергије, подигните ван мог домашаја све изуме технологије, сакријте лекове, уклоните хемикалије, подигните саксије са цвећем, водећи рачуна неће ли ми нека пасти на главу и са тог места… Сада се сигурно љутите! Мислите: „Како ћу васпитати тог малишу? Мора се знати ред у овој кући, мора се знати шта се сме дирати, а шта не. Када не слуша тај несташко призваћемо Баџе из буџака. Ако се дрзне и прогута кутију лекова наћи ће се у болници. Нека зна да више то не дира. „Не смем закаснити са васпитањем“. Учили су нас вековима да са васпитањем детета треба почети чим смамом стигнем из породилишта“, понављате папагајски.
Да, то је важило за време делимичне ауторитарности, јер се дете, до седме године, морало уклопити у правила која је одредило друштво. Данас вас такође уче да са плишаним моделима што пре издресирате дете, како би се уклопило у друштвену анархију или лажни ред. Ни једно ни друго не даје праве резултате, јер се заборавља или се не признаје да је дете већ савршено васпитано у крилу мајке природе и да то само ваља освестити и допустити да се развије. Зато вас молим, драги родитељи, да сачекате да проговорим, како бих могао да вас разумем, да разумем компликовани свет у који сам дошао.
Уколико не послушате мој предлог, сукобе нећемо избећи. Ускочићемо у ауторитарност. Док ви грдите, вичете, ударате, застрашујете, поткупљујете или ми дозвољавате да радим шта ми је воља, ја ћу вас унезверено гледати питајући се шта ли сам лоше урадио, питајући се зашто је овај живот оволико хаотичан. Активност ћемо заборавити и ви и ја, видео ће бити поправљен, ваза замењена, али ћу ја бити далеко од себе, вас и живота. Кад год се будем машио да нешто урадим, потиснуте, наслојене, заглављене или искривљене емоције ће изронити.
Тврдим, да је све тако лако. Када научим говор, када вас разумем, улазим у свет одраслих. За мене, ако се одлучите за стваралачко васпитање, ће то бити најлепши период мог живота. Све ново, шарено, привлачно, узбудљиво. Вама предстоји, тек сада, физички напоран део васпитања. Сада ме не препуштајте незналицама, онима из ауторитарног света. Само ви знате колико ми је важно ваше планирање, мотивација, дубоко поверење, безусловно чекање, охрабрење, ваша стрпљива прича о томе шта је шта, ко је ко, чему шта служи и много тога што ће ме увести у хаотичан свет одраслих. Док сам мали, а баш упорно настојим да откријем нешто, тако опасно по мој живот, ви ћете, драги родитељи, вешто и брзо одвући моју пажњу нечем другом и тако спречити сукоб. Само је важно спречити сукоб, не тући, не грдити, не омаловажавати, не поткупљивати или допуштати хаос. Постављајте ми границе, али без казне и награде.
Научите да сваку моју оригиналну, али опасну акцију зауставите тако што ћете идеју похвалити, али ме научити да та идеја, преточена у дело може нанети зло људима око мене. Разумећу вас и бићу вам веома захвалан, што ми откривате свет који још нисам упознао. Можда се виком, прутом или сладоледом брзо памти, али се Љубав према раду, вама и животу не развија.
(одломак из књиге Породични буквар)
20