20
Ако је традиционална породица милом, лепом речју или силом, штапом, класичном казном, вербалном принудом, постизала послушност и поштовање друштвених, писаних и неписаних правила, онда је она била делимично ауторитарна.
Ако је од могућих пет ауторитарних васпитних модела (казна, награда, презаштићивање, вербализам и злоупотреба имитаторског облика учења), традиционална породица користила само два, (класичну казну и вербализам, као лепу реч), онда је јасно да је она била, мање ауторитарна од савремене породице, јер савремена користи свих пет ауторитарних васпитних модела, зовимо их „плишани“, јер су штап и вербална принуда законом забрањени. И поред забране физичко и вербално насиље су присутни више него икада.
Традиционална породица је лакше спроводила у пракси оно што је одредила као могући васпитни циљ. Била је здравија, у односу на савремену породицу и зато је и љубави и доброте, па тиме и стваралаштва било далеко више. Пријемчивост за вечне вредности, била је много јача и чешћа него код човека савременог доба.
Да ли је било патње? Наравно да се патило. Где год је дресура, где год је васпитање као покушај да се неко натера на послушност казном било којег облика ту је и патња. Пати се када год се мења изворна природа човекова, споља, ауторитарно. Патило се, али мање него данас, јер је данас кривљење свих изворних емоција присутно, док је у традиционалној кривљење било делимично.
Последице ауторитарности су се скривале, у доба традиционалне породице. Све што друштво није дозвољавало да исплива на површину живота, да се манифестује као проблем, то није ни постојало. У ствари, многе девијације, које данас слободно пливају на плочи живота, постојале су, али су биле скриване у традиционалној породици. Било је патологије, насиља, емоционалних, физичких и менталних болести, лењости, отуђености, али не у оволикој мери у коликој их има данас. Данас се ослобођено зло отворено манифестује, па тиме и умножава, јер нема страха од казне. Насиља и свега око насиља, у савременој породици, и у савременом друштву, има далеко више него раније, у традиционалној. Напетости, као последице ауторитарности, је било мање, па је и потребе за пражњењем напетости, путем насиља, било мање, него данас.
Једно морамо признати: традиционална породица је давала друштву далеко боље и послушније грађане, мање насилне, него што то полази за руком савременој породици. Узрок томе лежи управо у чињеници да савремена породица користи пет плишаних васпитних модела, а као последицу добија насилног човека, који манифестује насиље над собом, другим човеком, над друштвом и природом.
(одломак из “Породичног буквара”)
* Сва претходна издања Породичног буквара могу се читати на нашем сајту, у рубрици “Читајте буквар”
20