20

Bit(Ka) Ljubavi II

Obećala sam u prošlom broju Blagodarja da ću znanje Izvornog vaspitanja, ove i naredne godine, nuditi mladim „poluplišanim“ generacijama, prvim žrtvama tranzicije u vaspitanju. Bili su mali ili tek rođeni, kada ih je devedesetih godina prošlog veka, talas bremenit i štapom i šargarepom lomio, odvajao od Izvora Ljubavi, Dobrote, Radosti, od svojih zdravih potreba, talenata, škole, knjige, porodice. Danas su to odrasli ljudi. Imaju trideset ili četrdeset godina, a imaju osećaj da su i dalje brodolomnici koji sakupljaju krhotine posle brodoloma, u kojem su najviše stradali njihova duša, duh, sloboda. Za njih sam 2016. napisala Bitku Ljubavi, da im kažem istinu: da su doživeli brodolom, ne svojom voljom, pa čak ni voljom svojih roditelja, da im ukažem na uzroke koji su ih odvojili od Izvora Ljubavi i pokažem izlaz iz ovog ćorsokaka. Učim ih da ne sakupljaju krhotine spolja, već da znalački krenu ka unutra, ka svom Izvoru na kojem ih čeka neuništiva Dobrota duše i večna Ljubav iz koje se razvijaju svi oblici ljubavi, toliko potrebni za život.

Ako mladi čekaju da im političari i pohlepni tajkuni stvore uslove za zdrav, sadržajan život, za srećan brak, za radosno odgajanje dece, za život bez bolesti i bolesti zavisnosti, to neće dočekati. Za te vrednosti moraju se znalački izboriti sami.

Lažna, interesna, plišana demokratija je devedesetih godina prošlog veka nametnula njihovim roditeljima najtotalitarniji vaspitni sistem koji razara sve vredno u čoveku. Danas, njihova polomljena deca, služe investitoru, tajkunu, bezdušnom političkom sistemu, koji je u službi pohlepnih kapitalista. Bogati se ne pitaju da li ti mladi ljudi treba da imaju dovoljno slobodnog, kvalitetnog vremena za svoje devojke, momke,
muževe, žene, za svoju decu, za zdravu dokolicu. Niko u državi nema osećaj krivice i griže savesti što ti mladi ljudi, da bi preživeli, prehranili svoju porodicu, sebe, moraju da lete i na tri radna mesta, da strepe da li će im sutra oholi gazda reći da njegovo radno mesto više ne postoji. Niko, u ovoj totalitarnoj, plišanoj demokratiji, nema ni trunku savesti da prizna svoj udeo u nasilju među mladima, u ratu koji se vodi između žene i muškarca, u bolestima zavisnosti mladih, u bludu, u razvodima, u odsustvu želje da sklapaju brakove, rađaju decu… Svi se prave nevini što su mladi u kockarnicama, u bolesnoj virtuelnoj dokolici, u kriminalu, nasilju. U svemu ljudi vlasti, stručnjaci, koji su deo sistema, vide samo krivicu u mladima i porodici u kojoj su odrastali. Niko ne pominje više devedeste kada je „plišano“ vaspitanje nametnuto njihovim roditeljima ,a da ih niko nije pitao da li to žele. Danas stroga država i stručne službe sve rešavaju strogim zakonima, sankcionisanjem, lečenjem posledica. „Plišano“ vaspitanje, kao uzrok svih posledica moćni ne vide i neće da vide jer bi se onda morali vratiti na početak, na sebe, kada su devedesetih bili produžena ruka Zapada, sa ciljem da plišanim vaspitanjem stvaraju uslove za nemilosrdnu eksploataciju naše zemlje, naše dece. Neće da vide svoj udeo u razaranju, prvo tradicionalne, a sada i porodice poluplišanih generacija u kojima opet stradaju neka nova deca, njihova deca, naša deca. Mlade, poluplišane generacije polako, ali sigurno padaju duhom, bez nade da će se ova igra političara i bogataša privesti kraju. Bogati sve bogatiji, mladi sve umorniji, beželjni, bezvoljni, siromašniji, nesvesni uzroka kojih treba da se oslobode sami. Samo oni mogu zbaciti tridesetogodišnji jaram sa svoga vrata, spašavajući sebe i svoju decu. Mi, njihovi roditelji, koji smo još među živima, možemo im u tome pomoći. Ako se ne odbaci plišano vaspitanje, snagom i znanjem poluplišane generacije, njihova deca, naši unuci će svoju iskrivljenu prirodu prihvatiti kao pravu, jedinu. Robot i čovek plišane svesti biće jedno.

Materijalno bogatstvo bez Ljubavi je jedno veliko ništa

Mladi danas odustaju od sebe, od svoga zdravlja, od porodice, od potomstva. Neki beže iz svoje Srbije, verujući da će im u tom dalekom svetu opet neko drugi stvoriti uslove za radost, za ljubav. Ne, to neće dobiti i za to se i tamo moraju izboriti odbacujući uzroke, odbacujući plišane vaspitne modele u svojoj porodici, prevashodno. Tamo će možda biti materijalno bogatiji nego u Srbiji, imaće prividan spoljašnji mir, jer je kapitalizam uspostavio totalnu kontrolu nad eksploatisanim čovekom, najstrožijim zakonima i sankcijama. Sve će to imati, a neće imati ništa, jer materijalno bez duhovnog razvoja, bez radosti, bez Dobrote i Ljubavi, bez Svesnosti i Istine i jeste NIŠTA. Svoju Bitku Ljubavi moraju izvojevati sami, sa svojim voljenima, u ljubavi, u braku, u porodici, sa svojom decom. Svakodnevno svedočim da se mladi okreću znanju izvornog vaspitanja,sa željom da ga primene i dobiju svoju Bitku Ljubavi. Primer koji sledi je jedan od mnogih. Nije im lako, jer su na početku promena unutar sebe,ali ako oni dotaknu svoje biće, upale Svetlost u sebi, sigurna sam da će svojom Svetlošću obasjati desetine svojih prijatelja, svoju širu porodicu, svoje kolege na poslu, pa i tog političara i bezdušnog tajkuna, jer unutrašnja svetlost nije škiljava kao ona na kraju tunela, ona blješti i obasjava sve oko sebe.

Oni su započeli svoju bitku Ljubavi
Dvoje mladih ljudi je poželelo da se vrati Izvoru od kojeg su odvojeni u najranijem detinjstvu u svojoj porodici, u društvu u kojem su živeli. Odvojeni su od Ljubavi snagom kazne, nagrade, prezaštićivanja od rada,
reda, istine, snagom praznog verbalizma, slatkim lažima o budućnosti i najnečovečnijim virtuelnim sadržajima. Oboje već godinama pokušavaju da se vrate onom opojnom osećanju koje ih je dotaklo u periodu zaljubljenosti i spojilo ih. Zaljubljenost je prošla , vratili su se svojoj plišanoj svesti, jer znanja nisu imali. Danas, posle deset godina braka prepunog nesporazuma, svađa, pretnji, optuživanja, uz dvoje dece koja jasno pokazuju posledice plišanog vaspitanja, oni ipak ne raskinuše brak. Tražili su pomoć na dosta mesta, pomalo se smirivali, a onda je sve potisnuto iskakalo iz njih još silovitije, prenosilo se na njihovu decu, jer nikada nisu uzroke uklonili.

Zaljubljenost je susret duša koje su se prepoznale. To nisu znali, dobro je da sada znaju.

Ukini uzroke, BACI, ODBACI PETAKA, da bi započeo svoju bitku Ljubavi! Kada ? Kad god poželiš. U periodu zaljubljenosti je najbolje, najlakše. Zašto? Zato što je zaljubljenost dar od Boga, koji nam pruža mogućnost povratka Izvoru, Ljubavi. Tada je najlakše odbaciti pet uzroka jer u tom periodu duša razgovara sa dušom. Istina, taj period ne traje predugo. Mesec, dva, najduže tri i zato treba žuriti polako. Pored svih prelepih tema koje nameću oslobođene, zaljubljene dušice jedna drugoj, važno je otvoriti i kutiju svog detinjstva i patnje kao posledice pet plišanih vaspitnih modela. Svako iskreno i hrabro, a iskrenost i hrabrost su odlike oslobođene duše, otkriva voljenom biću sve bolne posledice plišanog vaspitanja. Ona će reći:“Uh, kako sam lenja, dobijala sam batine i od oca i od majke, sa bratom sam i danas u ratu, baka me je potkupljivala i prezaštićivala pa zato mislim da sam lenja, neuredna i pomalo pohlepna…On će hrabro isukati svoj mač istine i iskreno priznati da je i on lenj, napet, ponekad nasilan, pohlepan, da je bio zavistan od seksa bez ljubavi, da je manjao cure kao čarape, da ni jednoj nije svoju dušu otkrio, ni srce poklonio, da je težak kada ne ide po njegovom, da se čudi sam sebi kako je sada njoj veran i želi samo sa njom da provodi sate i dane, da je kockarnica sada daleka prošlost a igrice, pucačine su mu sada smešne, mada se pribojava da će se vratiti toj opakoj zavisnosti. „Da, pušim marihuanu, povremeno uzmem i jaču drogu, opijam se sa drugarima i silno bih želeo da se toga oslobodim“. Biće iskren, momak koji je stvarno zaljubljen. Samo u toj čarobnoj fazi zaljubljenosti si u stanju da voljenoj osobi priznaš svoje muke, očekujući da će ti pomoći svojom ljubavlju.

Iskrenost je važna, ali bez znanja o uzrocima i kako ih se osloboditi zaljubljenost će proći i neće se transformisati u ljubav.
Nastavljam sa pričom, mada su sve to čitali u Bitki Ljubavi. Mladi će se vratiti starim navikama, starim vaspitnim modelima, jer nisu znali da baš njih valja odbaciti. Ostaje im samo pitanje ko je tu koga prevario, a prevare nije bilo. Bez autoritarnosti oboje su bili na Izvoru. Da bi iz perioda zaljubljenosti ušli u ljubav, zaljubljeni će se dogovoriti da u svojim odnosima ukinu i kaznu i ucenu i prezaštićivanje, prazni verbalizam, čuvajući se uticaja loših virtuelnih sadržaja. Kako dalje reći će im Bitka Ljubavi. Malo je mladih koji su u ovom periodu zaljubljenosti iskoristili datu priliku. Nažalost i dvoje mladih koji su potražili moju pomoć nisu iskoristili priliku koja im se nudila u periodu zaljubljenosti. Ušli su u brak . rodili decu, mučili se deset godina i odlučili da se razvedu. Sve je predugo trajalo. Uprkos svemu nikada nije
kasno. Tako im je malo nedostajalo, a baš to malo nisu imali, nisu imali znanje o uzrocima svojih muka. Dobiše znanje i pokrenuše se.

Iako potpuno otuđeni, sa povremenom nepodnošljivom mržnjom u srcu, pred razvodom, sa decom koja svojom mukom pojačavaju njihovu, oni su zapalili Svetlost u sebi i osvetlili put ka Ljubavi u sebi, ljubavi jedno prema drugom i ljubavi prema svom najvećem blagu, svojoj dečici.

Čujem glas mlade ženice, glas koji je zagušen suzama: “Milice, molim vas pomozite nam. Želimo da sačuvamo porodicu, a sve smo bliži razvodu. Odavno smo bili na vašem seminaru, dobili znanje, ali ga nismo primenili, jer se naši nesporazumi i sukobi nisu mogli zaustaviti. Imamo dvoje divne, nevine dece, svesni smo da su i oni i mi odvojeni od svojih Izvora. Sa decom ne izlazimo na kraj. Pomozite nam da bar postanemo dobri roditelji, a brak kud ide neka ide“.

Na udaljenosti od metar preda mnom sede dva lepa, mlada čoveka. Došli su bez dece, što se ne dešava u mom radu, jer suret sa decom uživo otkriva mi sve. Naizgled pribrani vezu priču o starijem detetu koje je neposlušno, hiperaktivno, u vrtiću traži samo društvo najnemirnijih, udara decu, udara malog bratića, tvrdoglava je, neće da jede bez mobilnog telefona, ujutru je prava muka probuditi je i naterati da se spremi za vrtić. Uveče je muka još veća, jer do ponoći čini sve samo da ne ode u krevet, izluđuje nas njen bezobrazluk….

Priču vezu, jedno,pa drugo. Sve mi je poznato, već viđeno.
Moja prva rečenica: “Vaše dete nije bezobrazno, ono vas kažnjava na sebi svojstven način, još preciznije – ona vas moli da menjate nešto u vašim odnosima i u odnosu prema njoj i bati. Deca znaju sve, i protiv roditelja se bore na svoj način. Imaju izvorni nagon borbenosti, imaju plač, imaju „bezobrazluk“ , neposlušnost, kojim vam ukazuju na greške. Poručuju vam da ne treba da ih dresirate, kontrolišete ni štapom, ni laptopom, ni crtaćem , ni popustljivošću jer deca vape za zdravim granicama i
jasnim zdravim pravilima. Uvedoh ih u priču kako uz pet koraka započeti promene u vaspitanju dece. Oni me gledaju, čude se što to ponavljam kada to znaju još sa seminara. Znaju da su ti koraci u Porodičnom bukvaru str. 444., ali ih nisu primenili. Vidim im pitanje u očima: “Zašto nismo u stanju da primenimo tako lake principe Izvornog vaspitanja?“
Odgovor dobiše, pokrenuše se ka Svetlosti, ka Ljubavi
„Imamo još dovoljno vremena“, rekoh, „mogli bismo malo popričati o vašem braku“. Kao da jedva dočekaše. Na moje pitanje suprugu, u koje ljudske osobine se zaljubio još pre deceniju, on sa preciznošću odgovori:“Bila je predivna, vesela, požrtvovana, pametna, emotivna“…dok on veze, njoj suze liju. A onda suprug, zgužva svoje, do malopre ozareno lice i započe rafalnu paljbu:“Danas je to žena lenja, neodgovorna, sebična, površna, hvata se za milion poslova, a ništa ne uradi do kraja, neodgovorna majka, koja trči za poslovima koji joj ne donose mnogo novca, ali joj donose mogućnost da pobegne na poslovna putovanja, bežeći od kuće“, završi besno. Dok on isijava mržnju, bes, ogorčenje, agresiju, ona neutešno plače, njeno lepo lice ne gubi lepotu, jer suze teku bez njene volje, bez grča.

Kada dođe do malo vazduha pokuša da kaže nešto u svoju odbranu jer joj stid obuzima celo biće. Ne vredi On hladan, racionalan, ima sve adute u rukama, ne prepoznajući svoj najjači potisnuti adut da on svoju ženu beskrajno voli. Zaustavih njegovu želju da je ocrni i pokaže da je razvod neminovan jer tu popravke nema. Kasno je, umor ih stigao. Mirno ih upitah:“Da li vi želite da obnovite vašu ljubav, da spasite brak ili samo hoćete da vam pomognem da postanete dobri roditelji i ostanete prijatelji i posle razvoda. U tome vam mogu pomoći ako iskreno uđete u promene. Na sledećem susretu ću videti koje posledice donosite iz vaših porodica i onda krećemo u primenu principa izvornog, krećemo u ukidanje autoritarnosti. Ako za tri meseca uspostavite odnos između sebe i sa decom bez i jednog autoritarnog modela bićete na dobrom putu da sačuvate i svoj brak. Ako ne možete da se menjate iz ljubavi prema onom drugom, onda vam ostaje da uvežbate odnos sa decom bez kazne i bez nagrade i onda započinjemo proces razvoda“. Odoše smireni.

Par susreta je bilo dovoljno. Videh da ga je otac vaspitavao snagom verbalizma,čelične nepopustljivosti, uz jasna pravila i velika očekivanja. Postao je sin vredan, ali u radu nije nalazio radosti. Porastao, oženio se ali stalno napet, zahtevan prema sebi i drugima, čovek kontrolor, čovek koji sve bolje zna od drugih. Sve to je uneo kao miraz u brak. Uneo je model svoga oca, uneo je sebe koji je bio isti prema supruzi, deci svojoj, kao nekada davno njegov otac prema njemu. Čudio se godinama, zašto ženica koju „voli“ neće da uči i radi onako kako joj on kaže. Lomio je na bezbroj načina, gušio radost u svemu što joj je donosilo radost, zaustavljao je njen rast, njene talente, njene potencijale jer je on sve najbolje znao i mislio umesto nje, umesto dece. Postao je neprijatan suprug, čovek smarač, koji svoju mladu suprugu vidi kao jedinog krivca za sve probleme u braku, naročito za njegovu napetost i nezadovoljstvo. Uvek je video trun u oku njenom, a nije ni slutio da ima balvan u oku svom, nažalost. Samo je u periodu zaljubljenosti bio predivan čovek jer je tada bio na Izvoru. Ona beskrajno talentovana, vrca od ideja, od želje da se izleči od svog detinjstva preko radosnog rada, preko nežnosti i ljubavi partnera, preko svoje dece. Od čoveka koji je još u detinjstvu izgubio radost ne dobi ništa. Beg u spoljašnji svet bio je neminovnost, jer je u svom radu, u muzici nalazila još trunke radosti. Svađe su se lomile preko dušica njihove dece. A onda i on zaplovi u svoj spoljašnji svet. Otuđeni, nesrećni, izgubiše početnu želju da im porodica postane najtoplije i najsigurnije gnezdo na svetu, jer to gnezdo nisu imali u detinjstvu.
Teorija bez prakse nema smisla
Posle par susreta , započe primena znanja Izvornog vaspitanja. Naučih ih da bez početnog globalnog plana ne mogu, jer on smanjuje preko 70% sukoba. Prvo će devojčica birati posliće, potom suprug koji se godinama nije hvatao poslova svakodnevnih osim kada je on njoj držao lekcije koje ga je tata naučio. Lekcije kako se pere kupatilo, kako se pravilno peru sudovi, kako se muž dočekuje, kako se ujutru spremi doručak pre no što svi ustanu, kako se..
Toga više neće biti. U globalnom planu stajaće svi kućni poslovi ali i sve obaveze oko dece u toku dana, a ima ih i za njih je samo ona znala. Neka izabere šta će on raditi sa i oko starije devojčice, a šta oko bebe. Bilo šta i bilo koliko da izabere biće u funkciji razvijanja radosnog rada. Radost u radu se razvija kada je rad na bazi dobrovoljnosti, kada se obavlja potpuno samostalno i bar nedelju dana da bi se razvila umešnost, a niko te ne kritikuje. Sledeće nedelje novi radosni poslovi u kući, oko dece. Za povratak Ljubavi potrebno je da nas u domu ima više, duže, kvalitetnije, bez autoritarnosti. I biće ih jer je svako dobio zadatak da se oslobodi svih „obaveza“ koje su im bile samo izgovor da moraju da idu nekuda jer je u kući nepodnošljivo. Nisam očekivala da će se on takvom brzinom odreći lažnih noćnih druženja, izmišljenih seminara, igranja jamba sa muškadijom. Nisam verovala da će se ona tako lako odreći čavrljanja i ogovaranja sa drugaricama, uz kafu, uz suze, uz kovanje planova o razvodu, uz zluradi pogled prijateljica, koje su se odavno razvele, zarad „slobode“ koju danas imaju. Sveli su brzo mnogo toga na minimum. Mir je ulazio u dom, u njih, u decu. Blizina ih je počela spajati, blizina u kojoj je on bio muž, koji voli svoju ženu, a ne tata koji treba da je muči i prevaspitava po svojoj meri. Osetiše lepotu kada skupa rade oko dece, kada ih gledaju, kako rastu u dobre ljude. Približava se treći mesec primene principa Izvornog vaspitanja. Oni sve mirniji, radosniji, deca zadovoljna i poslušna. Ćute, ne spominju razvod.Ćutim i ja, ali sam oprezna jer znam da trećeg meseca, po odbacivanju PETAKA, može nastupiti kriza , ona ista koja nastupa trećeg meseca u periodu zaljubljenosti. Tada se budi biće, pali Svetlost i Ljubav u njima, znak egu da mora da umre. Tada ego podivlja, nažalost. Ko to ne razume ego će uvek nadjačati to tanano, rovito biće u njima. Videćemo.

Podariše mi svoje poverenje, ja njima znanje. Pišu mi i pitaju kako da reše određeni problem kada osete da bi ego mogao dovesti do svađe i povratka na staro. Često se pohvale da redovno čitaju i Bitku Ljubavi i Porodični bukvar. Valja se. Povratka na staro nema i mislim da neće ni biti jer se klica Ljubavi koreni, razvija, raste, na radost njihovu i radost njihove dečice. Ljubavi ima tamo gde nema autoritarnosti.

P.S.  U ovoj porodici Ljubav je lakše procvetala, jer ovi mladi ljudi nemaju problem zavisnosti od alkohola i droge, što je danas tako retko.
Za časopis Blagodarje: prof. Milica Novković

20