20Драга бако и деко, посебно се обраћам вама, јер од вас много очекујем. Мама и тата раде, у журби су, као и ви некада. Не очекујем да ми замените маму и тату. Не дајте се! Не дозволите да обавезе падну на вас, док моји родитељи живе неки свој живот, као да им се није догодило дете. Не преузимајте обавезе, јер нећете добити очекивану захвалност, а они губе шансу за свој позитиван раст.
Од вас очекујем да ми будете стварно баба и деда. Ви и ја смо у сличном положају. Ја сам немоћан и зависим од других, а вас, некада строге и важне људе, покушавају да направе такође зависним. У томе ће и успети, уколико се не укључите у изворно васпитање. Ја сам ваша шанса. Одреците се принуде и позитивног условљавања. Крените на пут ИЗВОРНОГ ВАСПИТАЊА.
Уживајте у мени, тако ћете и себи и мени омогућити самоспознају изворног бића. Не гњавите маму и тату својим животним искуством, јер оно је производ ауторитарности, а његово време пролази, и са њим не можемо у двадесет први век. Прво усвојите нов облик живљења и принципе изворног васпитања, а потом ћете постати наши најдражи сарадници у породици, наше породично благо.
Задивићете својим новим обликом свести себе, мене, маму и тату. Тек под овим условима сви ће вас прихватати као сараднике, ценећи ваше проживљене године. Од досадних, џангризавих стараца који се утркују да поправљају младе, освојите тајне дубоког партнерства и постаните део породичне целине.
Ја сам ваша шанса. Унуци су ваша шанса да се ваше неостварене безусловне потребе, ваши нагони САМООСТВАРЕ, уз њихову помоћ. Није касно за исправљање грешака које сте начинили у васпитању ваше деце. Не понављајте исте грешке са унуцима. Са нама крећете у духовни раст.
Бако, препусти шпорет мами и стрини. Допусти да сви уживамо у њиховом кулинарском умећу. Не лови грешке! Само шаљи дубоко поверење. Не лишавајте своју децу драги моји, ужитка да учествују у позитивном расту своје деце. Не одузимајте им задовољство родитељства. Ваше је прошло. Будите бабе и деде.
Лепота живота у породици зависи од свих, а поприлично од вас. Биће много тужно ако останете исти као у младости, строги и ауторитарни. Још је горе ако усвојите плишану принуду и почнете вешто да је примењујете, над свима нама. Немојте нас позитивно условљавати вашим пензијама и имовином коју поседујете. Биће трагично ако, нас унуке, наставите да презаштићујете од рада и реда, подмећући леђа, за свашта и правдајући наш безобразлук тиме што смо још мали. Биће још тужније ако подетињите, дозвољавајући ми да правим глупости, подстичући стварање фронта између мене и родитеља. Принуду и условљавање заменити анархијом, не значи Љубав. Ја желим стварање топлих људских односа, ја желим позитиван раст за све нас.
Кренете ли овим изворним путем ваше присуство у породици биће на радост свих. Када оболите, онемоћате, неговаћемо вас с Љубављу. Нећемо дозволити да одете у хладне старачке домове, или да вас негују медицинске сестре. Човек изворне свести је свима драг па чак и онда када му тело оболи или се припрема за смрт. Остварена душа је млада и свима драга. Човек чија је нарав истинска Доброта је стварно породично благо.
(одломак из књиге Породични буквар)
20