S mirom u sebi, u svojoj porodici donosite mir hiljadama oko sebe i lice planete se menja.

fb-share-icon20

„A kada dođe savršeno, onda će prestati što je

delimično. Sada vidimo kao u ogledalu, u zagonetki,

a onda ćemo licem u lice. Sada znamo delimično,

a onda ću poznati kao što bih poznat“,

reče davno apostol Pavle.

Šta bi nam značilo da živimo na planeti i milion godina, da možemo svoje organe da zamenjujemo, da bi trajali, takvi kakvi smo danas. Danas smo nesvesni, danas smo pohlepni terminatori koji proždiru i zagađuju planetu. Ličimo na pohlepne sakupljače nekih papira koje su ljudi proglasili vrednošću, a koji već sutra mogu da izgube ovozemaljsku vrednost. Danas gomilamo novac za crne dane, a crni dani, misli čovečuljak, su dani kada telo počinje da nas izdaje.

Telo i treba da nas izdaje, ali u tom telu, dok smo u njemu, treba se roditi u Duhu i uskrsnuti, ovde među ljudima, a za ostalo pobrinuće se sam Bog. Svaki stanovnik planete koji ima sreću da je još u telu svome, ma kakvo ono bilo, mora žuriti, mora raditi brzo, na svom duhovnom rođenju, na povratku svome Izvoru, ovde na planeti. Još danas se mora odreći autoritarnosti, za početak.

Nažalost, velika većina je svoj pohlepni um usmerila na Drvo života, misleći da je reč o fizičkom delu života, o životu tela, ne bi li za još koju deceniju produžili sebi život. Jedni pohlepno gutaju proizvode i znanja savremene tehnologije u funkciji produženja života fizičkom telu, produženja mladosti i lepote tela (potrošači), dok drugi (proizvođači) profitiraju.

Za pohvalu su ljudi koji imaju savršena znanja tehnologije i pomažu ljudima da produže život, ali i jedni i drugi (proizvođači i potrošači) moraju imati svest o tome da nije reč o beskonačnom produžavanju života fizičkom telu, već da nam je potrebno produženje kako bismo postigli ono što propuštamo svakodnevno, u neznanju, trošeći zalud svoje vreme života, koje nam je određeno na planeti. Tehnologijom treba produžiti život kako bi smo se samoostvarili, ovde na planeti, kroz Ljubav i Dobrotu, u vremenu koje nam je preostalo.

Ako pristanemo na naivnu priču, kako treba na planeti da živimo neobično dugo, podmlađeni, u starim telima, sa ciljem da uživamo hedonistički u blagodati savremene civilizacije, ovakvi kakvi smo danas, onda čovek ne razume smisao svog postojanja. To bi dovelo do zaustavljanja rađanja novih duša, zarad opstanka matorih, pohlepnih tela na ovoj maloj planeti ili na nekim satelitskim stanicama u kosmosu.

Budite sigurni da je san o besmrtnom telu, san čoveka koji se nije rodio u Duhu, san čoveka autoritarne svesti, san nesvesnog, neostvarenog čovečuljka, san čoveka prepunog smrtnih grehova, čoveka, koji nije uspeo da razvije klice Ljubavi i Dobrote, za života na planeti. A svakome se daje prilika za samoostvarenje kroz Ljubav i Dobrotu. Svakome se daje prilika da postane Ikona Božija. Samo treba voljno odbaciti autoritarnost. Najbrži put, dobar kvantitativno i kvalitativno je put primene izvornog znanja, prvo u maloj crkvi, u porodici, a potom u velikoj crkvi i društvu, kao proširenim porodicama.

Dragi roditelji, ne plašite se što sve na ovoj planeti deluje kataklizmično, što će mnogo ljudi na ovaj tekst odmahnuti rukom i reći da nema šanse da se čovek spasi (prosvetli, oboži). Recite im da govore u svoje ime, ne u vaše. Svako neka čini što je u skladu sa nivoom njegove svesti, a vi i vaši potomci, usvojite i primenite ovo znanje kako bi ste lepotu sveta i Istinu svedočili svojim životima.

Radite brzo i pravilno na uzrastanju klica Ljubavi i Dobrote, brzo, rekoh, jer bi vas neki iznenadni rat, orkan, neki cunami, zemljotres, uzavreli vulkan, neka glupa saobraćajka, napad agresivnog, drogiranog klinca, ili napad virusa iz laboratorije mogao zbrisati sa ove planete. Telo će biti spaljeno ili stavljeno u zemlju, gde i pripada, ali šta je sa neostvarenim Duhom, sa napaćenom dušom, pitajmo se. Moraćete ponovo da učite lekciju u nekom novom telu, ako verujete u reinkarnaciju, samo je pitanje da li ćete znati da iskoristite i tu novu priliku, ako je uopšte bude bilo. Možda ćemo mi Zemljani u međuvremenu biti sprženi ili zaleđeni. A na sprženoj, otopljenoj ili zaleđenoj planeti ništa više neće nicati, pa ni biljčica, koju su nekada zvali čovek.

Ipak nije sve tako crno i zabrinjavajuće, ukoliko vi, dečak koji vam je pričao, Drvo Dobrica, koji mu je pomagao u temama, kojima dečak nije dorastao i ja, koja sam pisala ove redoveo, ne stignemo da se samoostvarimo u Duhu, u Ljubavi i Dobroti, za života, ako izgubimo priliku da „vaskrsnemo“ i zadobijemo život večni. Nije crno, iz prostog razloga, što su milioni i milioni samoostvarenih vaskrsli. I to je dovoljno jer je i to, verovatno deo božanskog plana, a u njegov plan se ne treba mešati.

Odlomak iz knjige “Porodični bukvar” prof.Milice Novković.

fb-share-icon20

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *