20„А када дође савршено, онда ће престати што је
делимично. Сада видимо као у огледалу, у загонетки,
а онда ћемо лицем у лице. Сада знамо делимично,
а онда ћу познати као што бих познат“,
рече давно апостол Павле.
Шта би нам значило да живимо на планети и милион година, да можемо своје органе да замењујемо, да би трајали, такви какви смо данас. Данас смо несвесни, данас смо похлепни терминатори који прождиру и загађују планету. Личимо на похлепне сакупљаче неких папира које су људи прогласили вредношћу, а који већ сутра могу да изгубе овоземаљску вредност. Данас гомиламо новац за црне дане, а црни дани, мисли човечуљак, су дани када тело почиње да нас издаје.
Тело и треба да нас издаје, али у том телу, док смо у њему, треба се родити у Духу и ускрснути, овде међу људима, а за остало побринуће се сам Бог. Сваки становник планете који има срећу да је још у телу своме, ма какво оно било, мора журити, мора радити брзо, на свом духовном рођењу, на повратку своме Извору, овде на планети. Још данас се мора одрећи ауторитарности, за почетак.
Нажалост, велика већина је свој похлепни ум усмерила на Дрво живота, мислећи да је реч о физичком делу живота, о животу тела, не би ли за још коју деценију продужили себи живот. Једни похлепно гутају производе и знања савремене технологије у функцији продужења живота физичком телу, продужења младости и лепоте тела (потрошачи), док други (произвођачи) профитирају.
За похвалу су људи који имају савршена знања технологије и помажу људима да продуже живот, али и једни и други (произвођачи и потрошачи) морају имати свест о томе да није реч о бесконачном продужавању живота физичком телу, већ да нам је потребно продужење како бисмо постигли оно што пропуштамо свакодневно, у незнању, трошећи залуд своје време живота, које нам је одређено на планети. Технологијом треба продужити живот како би смо се самоостварили, овде на планети, кроз Љубав и Доброту, у времену које нам је преостало.
Ако пристанемо на наивну причу, како треба на планeти да живимо необично дуго, подмлађени, у старим телима, са циљем да уживамо хедонистички у благодати савремене цивилизације, овакви какви смо данас, онда човек не разуме смисао свог постојања. То би довело до заустављања рађања нових душа, зарад опстанка маторих, похлепних тела на овој малој планети или на неким сателитским станицама у космосу.
Будите сигурни да је сан о бесмртном телу, сан човека који се није родио у Духу, сан човека ауторитарне свести, сан несвесног, неоствареног човечуљка, сан човека препуног смртних грехова, човека, који није успео да развије клице Љубави и Доброте, за живота на планети. А свакоме се даје прилика за самоостварење кроз Љубав и Доброту. Свакоме се даје прилика да постане Икона Божија. Само треба вољно одбацити ауторитарност. Најбржи пут, добар квантитативно и квалитативно је пут примене изворног знања, прво у малој цркви, у породици, а потом у великој цркви и друштву, као проширеним породицама.
Драги родитељи, не плашите се што све на овој планети делује катаклизмично, што ће много људи на овај текст одмахнути руком и рећи да нема шансе да се човек спаси (просветли, обожи). Реците им да говоре у своје име, не у ваше. Свако нека чини што је у складу са нивоом његове свести, а ви и ваши потомци, усвојите и примените ово знање како би сте лепоту света и Истину сведочили својим животима.
Радите брзо и правилно на узрастању клица Љубави и Доброте, брзо, рекох, јер би вас неки изненадни рат, оркан, неки цунами, земљотрес, узаврели вулкан, нека глупа саобраћајка, напад агресивног, дрогираног клинца, или напад вируса из лабораторије могао збрисати са ове планете. Тело ће бити спаљено или стављено у земљу, где и припада, али шта је са неоствареним Духом, са напаћеном душом, питајмо се. Мораћете поново да учите лекцију у неком новом телу, ако верујете у реинкарнацију, само је питање да ли ћете знати да искористите и ту нову прилику, ако је уопште буде било. Можда ћемо ми Земљани у међувремену бити спржени или залеђени. А на спрженој, отопљеној или залеђеној планети ништа више неће ницати, па ни биљчица, коју су некада звали човек.
Ипак није све тако црно и забрињавајуће, уколико ви, дечак који вам је причао, Дрво Добрица, који му је помагао у темама, којима дечак није дорастао и ја, која сам писала ове редовео, не стигнемо да се самоостваримо у Духу, у Љубави и Доброти, за живота, ако изгубимо прилику да „васкрснемо“ и задобијемо живот вечни. Није црно, из простог разлога, што су милиони и милиони самоостварених васкрсли. И то је довољно јер је и то, вероватно део божанског плана, а у његов план се не треба мешати.
Одломак из књиге “Породични буквар” проф.Милице Новковић.
20