СВЕ ДОЂЕ И ПРОЂЕ, САМО ЈЕ ЉУБАВ НЕПРОЛАЗНА

fb-share-icon20

Драги родитељи,
Дуго сам размишљала да ли уопште да вам се јављам док је Србија у ванредном стању због короне, док сте ви у изолацији, у карантину са својом децом, са својим школарцима или малцима. Kорона нам је поставила границе и шта је ту је. Издржаћемо.

“Све што дође, мора и да прође”! И проћи ће.
Уосталом шта бих вам паметно могла рећи у времену када се не зна коме је теже, вашој деци, јер се не крећу довољно, не трче, не возе бајс, не друже се у школи, на рођенданима, на излетима, или вама уз њихову спутану енергију? Да вам дајем савете како да их смирите када крене пражњење вулкана те потиснуте здраве дечије енергије. Шта да радите када вриште, када су лењи, непослушни, када се туку? То ћете некако решити сами. Kако да останете мирни и не истучете их у бројним ситуацијама. Сувишни би били било чији савети. Kако да се играте са њима и када вам до игре није, како да се дружите, а до дружења није ни вама, ни њима, ви са својим мислима и обавезама, они са потребом да се друже са својим вршњацима. Kако да их пробудите на време за виртуелни час јер су ноћас ђикали до поноћи, одлагали одлазак у кревет да се не суоче са страховима, које су потискивали или несташлуцима празнили током целог дана.

У мраку кревета страх има огромне очи, они су само деца, не заборавите. Kако да их натерате да мирно седе и гледају у учитељицу на екрану, а они би да мало прошетеју, да пишке, да поједу нешто, да вас нервирају не би ли престали да их контролишете? Нема данас таквог саветодавца који би вам дао универзалан рецепт у ванредним условима. Да вас саветујем како да учите са вашом децом, пошто се заврше виртуелни часови, како да покажете бескрајно стрпљење и значај домаћих задатака, док виртуелна учитељица чека, а ви кришом на екрану читате број умрлих данас. Kако да их терате да перу руке по енти пут, а знате да то одувек највише мрзе. Kако да оперу правилно руке, а да их не уцените, не застрашујете тешком болешћу, понављајући по хиљадити пут опасности од короне. Kако да не почнете да их грдите од страха за њих и себе, јер су утрчали у бакину и декину собу, утрчали из љубави. Kако да им одузмете телефоне и таблете да не играју игрице, не гледају море глупости, како када сте и ви уз телефон 24 сата, оправдано, а они вам само грубо одбрусе да су и они оправдано на таблету или телефону. Kако да их замолите да вам опросте јер сте се сочно посвађали са женом, пред њима. Да ли ће разумети да вам је сада лакше и да можете да наставите где сте стали. Kако да их натерате да ћуте, да седе мирно, да не вриште да бисте ви на миру погледали вести и сазнали шта смете, шта не смете, од када до када је полицијски час, колике су казне за прекршај, колико их је данас умрло, колико заражено, колико излечено, колико на апаратима, јер у незнању можете направити велике грешке. Kако мирно да пратите бројне нове и нове дезинформације, полуинформације како бисте „успели“ да склопите коцкице
мозаика, да макар наслутите шта нас чека када добијемо рат против короне.

Kако да смирите, залечите свој згњечени застрашени ум, који је још застрашенији данас него јуче, јер упркос свим информацијама и дезинформацијама, ваш ум до истине није дошао. Шта и како када ваш преморени ум настави да сатима гужва сам себе пројектујући будуће догађаје на плану даљих дешавања, запослења, економије, кредита, опстанка породице, на духовном плану, менталном, здравстевеном, на плану болести, које нас чекају после короне. Оно најважније се односи на егзистенцијално питање како осмислити живот после короне, јер сви тврде како ништа више неће бити исто, а нико не каже – а како ће бити?

Мозак у страху, срце лупа, плућа једва дишу. После свих егзибиција вашег застрашеног ума покушавате да се смирите не би ли обавили редовну куповину, прошетали љубимца, вратили се кући пре полицијског часа, пред децом и вољенима вешто сакрили стрепњу и страхове и на миру обавили своје ванредне родитељске задатке у ванредним породичним, друштвеним и светским условима, у које нас је довела корона. Била бих лицемер и демагог када бих дала било какав савет како у свакој наведеној и ненаведеној ситуацији. Знам да ће свако да искористи максимум своје резервне снаге и скривених могућности и решиће све то сам, на свој начин, јер у ванредним околностима зна се да уз много бабица деца буду килава.

 

Где има СТРАХА нема Љубави

Па зашто вам после готово месец дана у карантину, ипак пишем? Зато што сам за протекле три недеље и сама осетила да је страх наш највећи непријатељ, гори од короне. За овакве битке само нам Љубави треба.                                                                                                                      Где има СТРАХА, нема ЉУБАВИ! Запамтите ову Истину.  Потиснут или наслојен страх, свеједно. Најопаснији је свакако онај ИРАЦИОНАЛНИ СТРАХ. Зато вам пишем, да покушамо да се изборимо са тим потмулим непријатељем, са страхом. Условљен ум је застрашен ум. Морамо знати узрок и место формирања страха. Узрок је увек исти, сви облици условљавања човека. Место стационирања страха је ум. Узрок и место су исти само страхови мењају своја наказна лица.

Многи од вас ме знају, многи су чули неко моје предавање, неки су прочитали књиге „Породични буквар“ и „Бит(ка) Љубави“, неко посећује сајт: www.porodicnibukvar.org; Срж моје животне мисије је да научим родитеље да у васпитању своје деце и у породичним односима укину НАГРАДУ и KАЗНУ, позитивно и негативно условљавање ума, које је старо колико и човек. Kада условите нечији ум или неко услови ваш, ви постајете објекат манипулације, јер се од памтивека зна да се застрашеним човеком најлакше влада. Ово знање ширим мојом Србијом преко тридесет година. Многи су ме послушали и сада знају зашто сам их томе учила. Само условљен ум живи у страху, само условљеним умом се може манипулисати, само условљен ум креира мноштво застрашујућих лажи представљајући их као истине, а онда протури и понеку истину тек толико да збуњивање буде жестоко. Жрвањ меље а условљен ум гута, прождире све понуђено.

За ове три недеље многи родитељи су на својој кожи могли осетити како је њиховој деци коју годинама условљавају штапом и шаргарепом, манипулишу њиховим умовима. Замислите када родитељ каже детету на почетку школске године: “Ако положиш разред одличним, купићу ти најбољи, најсавременији телефон, нпр.“ Замислите у којем страху, годину дана, живи ваше дете, које се труди да буде одлично и добије награду, а не воли да учи, лењо је, мрзи школу, несвесно je вредности учења. А тек страх похлепног детета при помисли да неће добити обећано, јер неће бити одличан. А тек страх да ће можда бити и физички кажњено, или неће ићи на море, нема излазака, нема џепарца.

Сада, када смо сви у карантину, имамо довољно времена да проверимо како наш условљени ум улази у страх, како страх расте, живи и ноћу и дању, прогони нас као демон. Страх се из ума полако шири на цело тело, улази у сваку ћелију, у кости, иде даље. Страх је присутан док ћутимо и док се лажно смејемо и док причамо вицеве и док размењујемо музичке нумере, дивне слике, препоручујемо позоришне представе, књиге, страх стоји у нама и око нас док се играмо или учимо са својом децом, док се свађамо, оговарамо, док нападамо једни друге, док се храбро шетамо, упркос полицијском часу, онако из ината, а уставри из страха, док нас власт грди и ми грдимо власт, у свима чучи страх. Само корона пева јер се храни нашим страхом. Прија јој хладноћа, а има ли веће хладноће од страха.

Посматрајмо пажљиво процес манипулације нашим застрашеним умом. Kрените од било чега. Поставили сте питање шта ће бити после короне. Одлазите на Јутјуб. Свако је дао истину своју, из равни свог условљеног ума. Ухватили сте се за неку од тих „истина“: Биће огромна економска криза, долазе године глади, поробиће нас технологијом или догодиће се духовни и економски процват… Ум улази у страх, почиње да лудује. Сада ваш ум пројектује своје истине, условљен оном коју сте му понудили. Ум сада види себе без новца, без радног места, деца боса, гола, постаћете робови машина, делови машина, а како ћу ја тако похлепан и завидан ући у духовност?.. Застрашени мозак не мирује, шаље, размењује сличне информације, сличне пројекције, сакупља и гомила туђе страхове, увећавајући своје. Kраја нема. Заспивамо у кошмарима, будимо се у још јачим страховима. Љубави и мира све мање, нажалост. Једно не смете заборавити да ће нам за све битке које нам предстоје после короне бити потребна љубав. Ратови ће се све мање водити оружјем, а за нове, нама још непознате битке, треба нам ум у срцу, треба нам много љубави. Нови хероји неће бити страшљивци условљених умова, већ храбри људи препуни љубави.

Драги родитељи, пошто је корона стигла у Србију, прихватимо то, упркос тврдњама неких да короне нема, да је она параван за нешто скривено. Проглашено је ванредно стање, полицијски час, помажу нам људи из света, медији нас обавештавају како да се понашамо, обавестиће нас и када је крај овом рату са короном. Поштујте прописане мере, јер тако треба. Биће боље за све нас.

Не живите у страху, јер корона много воли да се угњезди тамо где је страх, где је хладно. Биће вам лако да у свом карантину живите релативно мирно, овог априла, 2020. упркос свему, ако не заборавите ону народну: „СВЕ ШТО ДОЂЕ МОРА И ДА ПРОЂЕ“! А када прође и овај рат, истина ће се сама открити. Видећемо куда свет иде после короне. Спремајмо се за то време, нама за сада непознато. До тада смањимо страхове, укинимо било чије, као и сопствено условљавање ума, да би љубав умножили. Где је љубав ту је радост, где је радост ту је толота, а топлоту корона не воли. Што мање страха, више љубави, више свесности и корона ће пре напустити земљу Србију.

Док корона не оде из Србије предлажем вам:

  1. Имате довољно времена и зато само посматрајте како позитивно и негативно условљавање кроз медије, кроз алтернативне медије, писане, кроз портале, сајтове, мреже, кроз мноштво “истина”, кроз ваша препричавања, домишљања, размене свих тих информација увећавају ваше/наше страхове. Само посматрајте.
  2. Ако установите да ваш страх расте условљавањима онда вам дајем једноставан рецепт. Послушајте вести, да сте у току, прелистајте само теме на Јутјубу, у новинама, без отварања целе емисије, без читања целих текстова. Не везујте се ни за једну информацију, дезинформацију, јер све је лаж што нисте ви лично проверили. Ако су то лажи, онда немате разлог да те лажи, размењујете, анализирате , прихватате или се њих плашите.
  3. Хтели сте да ме послушате, али вам не иде од руке. Зашто? Не да вам застрашени ум јер је страх његова храна. Навукао се ум на страх. Зато се полако вољно одвикавајте од најјаче дроге, зване страх. Сваког дана смањујте све облике условљавања свог ума. Мање страха у вашем уму и једног јутра осванете потпуно свесни да је само условљен ум застрашен и да сте кренули пут љубави, истине, свесности и мира.Тада нико више не може манипулисати вама и вашим умом. Истина се помаља, а истина је једна, универзална: Бог је љубав, човек је икона Бога живога, значи и ми смо љубав. Да бисмо градили нови, бољи свет само нам љубави треба.
  4. Дала сам вам линк канала на Јутјубу за Школу изворног родитељства: (https://www.youtube.com/channel/UCETdVdb-dDycUL3iObiqS2g.) Школу сам са својим сарадницима започела на Св. Николу, 2019. Прекинули смо рад јер нас је корона зауставила на неко време. Лекција у аудио запису нема много, али их има сасвим довољно да стекнете знање о пошасти награде, казне, презаштићивања, вербализма и злоупотребе имитирања, као ауторитарних васпитних модела који сеју страх у сваком човеку.                 

Неки ће од вас одмахнути руком и рећи: “Ма ја то не могу, то ме не занима”. Ништа страшно. Ако 1%, који прочитају и науче ових неколико лекција, пожеле после короне, да одбаце свих пет опаких модела у васпитању своје деце то је огроман успех. Замислите једну чету, па један вод деце и породица будућности, чијим умовима неће моћи нико да манипулише ни штапом, ни шаргарепом, ни мноштвом “истина”. Замислите ту чету, тај вод, како прерастају у армију људи без страха. Такви ће добити последњу битку, битку Љубави и од планете направити једно топло гнездо, о којем су сањали наши преци, сањамо ми, сањају и наши потомци.

Судбина планете је у рукама породица изворне свести. Они су потенцијални владари планете и то ће се догодити на овај или онај начин. Ја само предлажем лакши и бржи пут до Љубави, до живота без страха условљеног ума. Покренимо се, пробудимо се, ради предака, потомака и себе. Неће бити лако буђење, али избора великог немамо, драги родитељи.

Воли вас ваша Милица, аутор Породичног буквара и Битке Љубави.

 

 

fb-share-icon20

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *