ОЈ, БУДИ СВОЈ

fb-share-icon20

Ој, буди свој! Та створен јеси читав,
у грудима носиш, брате, срце цијело;
Не клони душом, и да нијеси млитав,
Пут ведра неба дижи своје чело!
Па дошли данци невоље и муке,
Па теко с чела крвав теби зној,
Ти скупи памет, упри здраве руке,
И буди свој!

Ој, буди свој! Знај, твоја глава млада
Неболике ти златне санке буди,
Kо сиви соко узвини се нада,
Ал свијет је свијет, и људи тек су људи
Да, збиља гони с узглавља те мека,
У себични те зовућ свијета бој;
Ма што те, брате, у животу чека:
Ти буди свој!

Ој буди свој! Тај свијет ти није пако,
Ни рај ти није; роди трном, цвијетом;
Ни десно, ни лијево, да се ниси мако,
Већ равно пођи, док те носи, свијетом;
Kорачај без обзира крепко, живо,
Судбина док не рекне теби;
Стој! И правим држи право, кривим криво,
И буди свој!

Ој, буди свој Та Божја ти је замет,
Ал” Бог све мрзи што је лаж и варка;
И нека ти ја вазда ведра памет,
И срце врело, душа чиста, жарка;
Нек равно ум и срце важу,
Тек тако бит ћеш човјек, брате мој!
Да зли и добри људи смјерно кажу:
Да, он је свој!

Ој, буди свој! Ал” брат си буди браћи,
И ради за свијет, ал’ не слушај пљеска;
И љуби свијет, ал’ не надај се плаћи,
Јер хвала људска вода је врх пијеска,
У твојој свијести хвала ти је труду,
С поштена лица тече поштен зној,
И нијеси, брате, живио залуду,
Kад јеси свој.

Ој буди свој, и човјек људског звања!
Па дижи чело као сунце чисто;
Јер кукавица тек се рђи клања,
Твој језик, срце нек су вазда исто.
За сјајним златом ко за Богом гледи
Тек мученика ропских подли рој;
Ти гледај, да л’ и душа злата вриједи,
Па буди свој.

Да, буди свој! Па дође л’ поћи хора,
Гђе тисућ звијезда злаћаних се вије,
Kад човјек рачун си завршит мора,
И ти га свршуј, нек ти жао није,

Јер твоје срце шапнути ће ти:
Ој мирно, брајне, сад си рачун зброј!
Поштењак, човјек на земљи си био,
Био си свој!

Аугуст Шеноа

fb-share-icon20

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *