Лекари

fb-share-icon20

 

Људи су почели да се плаше лекара јер сте и ви, као и људи свих професија, жртве плишаног васпитања. Част ретким изузецима. Плишана, похлепна свест је свуда пустила своје пипке: у дијагностици у коју често сумњамо, па проверавамо дијагнозе по неколико пута ако имамо новца, ако немамо молимо се Богу да нас сачува или да нас узме себи. Свима данас у очима видимо само интерес и новац, па што бисте ви били изузеци. Бојимо се ваших погрешних дијагноза, ваших операција, ваших преписаних лекова, а нарочито се бојимо огромног незнања младих лекара који су медицину завршавали са мало труда и много интереса. Бојимо се да нам здрав бубрег не заврши у туђим телима, а да на то нисмо пристали, да нам после саобраћајке не констатују смрт, а наше срце пошаљу развијенима да би богати у старом телу имали младо срце. Родитељи страхују за своју децу коју кројите, сечете, хируршки мењате („улепшавате“), по мери модних часописа, згрчући огромно богатство, не питајући се да ли су млади зрели и зашто хоће да се клонирају и сви личе једни на друге.

Ви јесте лекари који лече тело, али не заборавите да сви имамо душу. Мораћете да постанете и добри васпитачи учећи младе да је природа обдарила свакога баш оним што је потребно на том телу. (…) Ви сте први који треба да пратите и браните народ од закона којима се људи плишане свести утерују искључиво у спољашњи ред. Унутра немир, споља „мир“. Ето вама пацијената. Тела плаћају и на физичком и на менталном нивоу. Седеће људи мирно на фудбалским утакмицама, возиће четрдесет на сат, ако треба, ако тако закон тражи, али му зато нећете одузети дрогу, депресију или суицид, уколико он одреди да је то његов пут изласка из живота. Не пристајте на чекаонице, болничке кревете, психијатријске столове препуне болесника, на мртве које не стижемо да посахрањујемо, само зато што се нико не пита о узроцима свих тих болести.  Не лечите само последице плишаног васпитања.

Постаните борци у првим редовима, браните човека од загађења свих облика са којима се манипулише. Само људи изворне свести, посебно такви лекари могу помоћи другом, себи и пацијенту. Само реч таквог лекара делује лековито на пацијенте. Само лекар који зна тајну дубоког разумевања, дубоког поверења, тајну дубоких међуљудских односа, тајну враћања тела и душе Извору, само они који неће имати гордост да приђу пацијенту као целини, а не као делу целине, само такви лекари ће бити ауторитет за пацијенте. Људи ће ускор бити уцеловљени, а не разбијени мозаици.

Само уцеловљени лекари ће бити лекари Хипократове свести, признати и пожељни.

„Породични буквар“                                                                    

fb-share-icon20

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *