ЗА НАШУ ДЕЦУ С ЉУБАВЉУ

fb-share-icon20

НЕ ПРОТИВ ЖИВОТА

Драги родитељи, баке и деке, драге колеге наставници, поштовани лекари, политичари позиције и опозиције, сви који имате децу или децу волите, обраћам вам се с пуним правом јер сам стари  просветни радник, који познаје дечију душу и зна шта та душица тражи и очекује од нас одраслих. Човек сам који се цео живот залаже за васпитање деце без казне и без уцене, што је услов да живот процвета у свом најлепшем облику кроз Љубав и Доброту.

Дана 11.8.2020. сам, као и ви сви, крајње пажљиво саслушала мере које нам налаже  стручни тим лекара, на предлог Министарства за образовање. Знам да су они задужени да зауставе ширење  короне (постојеће или непостојеће, питање је опредељења сваког човека, сваке породице). Покушаћу да верујем у добронамерност оба стручна тима, да верујем да све ове мере имају за циљ да се сачувају животи деце и младих Србије. Хоћу да верујем да су и сви  горе наведени добронамерни и имају исти циљ да сачувају своју и нашу децу. Но, неко паметан је давно рекао да је ПУТ ДО ПАКЛА ПОПЛОЧАН ДОБРИМ НАМЕРАМА.

Мере које саслушах су управо пут у пакао у који „добронамерно“ шаљемо своју децу, то једино благо које још можемо загрлити срцем и душом. Све мере су против живота, па тиме и против љубави јер је то најјачи облик принуде над децом, над родитељима и над наставницима, који нисам  могла ни замислити да ће постојати у тако масовном облику и то баш у образовно васпитним установама.

Пооолако са нападима!

Човек сам који цео век трага  за узроцима проблема, а за последице тражи решења тако што отклања узроке. Узроци свих наших проблема леже у свим облицима принуде, које похлепни човек врши над природом и над човеком. Ако су казна и награда довели човечанство до границе издржљивости јер му природа  уз помоћ бактерија и вируса узвраћа ударац и прети уништењем онда је дошло време да се узроци укину. Нажалост, оба стручна тима су показала да не хају за узроке него узроцима решавају последице. Никада јача казна нада децом и никада јача уцена неће бити ако све речено не спроведемо у дело. Кажњаваће и нас и децу, јер почетна казна тражи нову казну за оне који не спроводе речене мере. Уцењиваће нас свим и свачим. Можда ће нам на крају и одузимати децу, у “најбољој намери”, јер смо неодговорни и као родитељи и као наставници, јер не можемо да натерамо децу да поштују мере. Да деца неће поштовати мере, то свако паметан зна, и нема тог ауторитета који ће децу утерати у мере против живота. Тој спирали казни и уцена краја неће бити. Јер после мера у образовању следе мере у домену тестирања, вакцинације против коророне, која из дана у дан мења своје облике и симптоме и облике како је лечити. Човек ће постајати све слабији јер где је казна, уцена, празни вербализам, неповерење, сумња да ли је речено лаж или истина, ту љубави нема, а у условима живота без љубави бактерије и вируси јачају , загађења духовна и физичка се увећавају и све се завршава исходом који ни један родитељ не жели своме детету, ни себи.

Ми стари се спремамо за путовање без повратка, али на тај пут морамо понети наду да смо за своју, за нашу децу урадили све да им покажемо да су љубав и оздрваљење човека и планете једино могући ако укинемо кажњавање и уцену над њима и једни над другима.

Не филозофирам, драги људи само тражим решење у условима када су казна, награда, уцена и празни вербализам достигли врхунац и када су закони живота престали да важе. Ако ми неко докаже да је све речено за живот деце повероваћу и заложићу се сама за примену мера. Но, тврдим да ове мере нису пут за живот већ против живота наше деце и нас.

Како кренути ситним корацима у борбу за живот?

  1. Ако престају да важе закони живота онда престају да важе и сви закони и подзаконска акта којима нас неко може присилити да поштујемо мере за које ми сматрамо да гуше живот у нашем детету. Није ово никакав позив на рушење уставног поретка. Напротив ово је предлог за поштовање Устава земље Србије по којем свако има слободу да процени да ли су неке мере за њега смислене или бесмислене, па тиме и слободу  да те мере поштује или не поштује. Само да вас подсетим да ни у време вариоле вере, најопакије бактерије нису постојале ни сличне мере као ове данас за фантомску царицу корону. Преживесмо вариолу, преживећемо и корону ако с љубављу одгајамо своју децу.
  2. Ако демократија још није проглашена мртвом онда се определимо за демократско решење:
    а) Док траје корона образовање мора бити проглашено необавезним. Када је образовање необавезно онда ће се неко определити за предложене мере, јер у њих чврсто верује.
    б) Други ће наћи најоптималније решење, али строго водећи рачуна да друге не угрозе ширењем короне. Могући предлози: Они родитељи који раде од куће  ће сами подучавати своју децу у оквиру породице, пратећи и онлајн наставу и на крају године тражити да њихово дете полаже тај разред (што нам закон омогућава). Зато онлајн настава мора да постоји у континуитету.
    ц) Неки ће се определити да са својом децом оду у село, у своју викендицу или ће послати децу код својих рођака на село, а да ли ће се одлучити да деца изгубе једну школску годину то је на родитељима.

Буните се против мог последењег предлога предлога? Плашите се да ваше дете пропусти једну школску годину?

Храбро донесите одлуку јер нема чега да се плашите, ако волите своју децу. Уз своје тридесетогидшње искуство у настави само вам могу потврдити да уз овакве мере школа губи своју васпитно-образовну функцију. Од учења неће бити ништа. Деца ће бити у страховима и од наставника и од родитеља, а у страху свако знање и учење губи смисао. Наставници ће се претворити у гониче деце и биће у невиђеном страху од могућих санкција. Застрашен наставник и застрашен ученик неће постићи успех који треба остварити похађањем школе. Отпор према школи и учењу ће непрестано да расте и код наставника и код ученика, а љубав је тешко вратити у срца деце и срца наставника када им љубав убијемо.

Позивам Министарство, владу, да уз толико закона и подзакона изгласа најхуманији закон за нашу децу, родитеље и наставнике којим ће дозволити да школска 2020/21. буде таква да родитељи донесу одлуку како ће и на који начин њихова деца бити или не бити укључена у школски систем. Пошто су и наставници људи и наставници морају имати слободну вољу да изаберу и за себе и своје дете најбоље решење, а да не изгубе посао. Ако не буде било довољно наставника у школама, лако ћете примити оне који верују у мере стручног тима и запослићете их на годину дана. А до Нове 2021. много тога ће се променити. Људи ће почети да схватају да укидањем казне и уцене ступају на пут Љубави, а без љубави нећемо опстати на планети.

Рекох што рекох а ви ћете учини што ћете учинити.

Поздрав од срца. Ваша Милица Новковић, аутор Породичног буквара и Битке Љубави.

 

 

 

 

 

 

fb-share-icon20

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *