Да ли човек, коме је Бог наменио улогу чувара природе, има свој бистри, чисти извор у себи или га је нешто загадило?

fb-share-icon20

Када кажем ИЗВОР, моја прва асоцијација је да је то место где из Земље извире вода, бистра, чиста, хладна или топла, жива вода, здрава вода. Весело жубори јер очекује да је чека чиста планета где ће се преточити у бистре потоке, набујале реке и да ће таква чиста стићи до мора. Сваки Извор који је Господ наменио човеку је чист. Но, сваки тај извор нарочито данас, не стиже у чисте и бистре услове. Тако је и са извором живе воде. Није потребно њено дуго путовање и вода са извора се загади јер је савремени човек загадио земљу, ваздух, воду. Онда се логично намеће питање: “Да ли човек, коме је Бог наменио улогу чувара природе, има свој бистри, чисти извор у себи или га је нешто загадило“? По свему шта човек данас ради на планети, рекло би се да је човеков извор трајно загађен. Но, није тако.

У пренесеном значењу извор је место одакле нешто долази, потиче. Као што жива вода има свој извор, место одакле потиче, тако и човек има свој Извор, место одакле потиче његово биће, чисто и бистро, попут живе изворске воде. Извор сваког човека је у Богу. Бог је Љубав и Доброта. Не може из његовог Извора изаћи ништа друго до човек Љубави и Доброте.

Тако чист, попут живе воде, стиже у услове, у породицу у којој му насилно мењају љубав и доброту, ауторитарним васпитним моделима. Дете ће врло брзо, уценама, казнама, презаштићивањем, вербализмом и прераним упливисањем технологије у његов живот, бити одвојено од свога извора Љубави и Доброте, а све што буде истицало из Извора имаће промењену матрицу у сусрету са неприродним условима живота. Већина неће ни знати да у себи имају и даље Извор. Потребно је мењати услове у којима дете расте, одбацити преживелу ауторитарност и жива вода са Извора ће потећи снагом чисте Љубави и Доброте.

Бог је савршен и брижљиво чува клице Љубави и Доброте у крилу Извора. Када родитељи створе деци услове без казне и награде са Извора, и детета и родитеља, жубором потеку Љубав и Доброта. Свако новорођенче је нова прилика за родитеља, прилика да се детету очува Извор, а да се родитељ врати своме чистом Извору. Као што су Бог и природа неуништиви тако је неуништив и Извор Љубави и Доброте у човеку.

Само човек, који се врати Извору Љубави и Доброте излечиће земљу, ваздух и воду, себе, своје дете и створити чисте услове у којима ће сваки Извор, од Бога дат, зажуборити снагом Љубави.

проф. Милица Новковић 

fb-share-icon20

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *