ВОДА

fb-share-icon20

Жито је моба косила
Девојка воду носила
Драгом да пије, лице да мије,
душу да окрепи.

У воду вила
бисер је скрила
драгом да поклони.
Ево ти, драги, водице
да наросиш окице,
росу да пијеш,
лице да мијеш,
душу да окрепиш.

Извор је вода
из срца мога,
за те ћу певати.


Девојко, златна јабуко,
за’ити воде дубоко,
росу да пијем,
лице да мијем,
душу да окрепим.
Љубав си скрила ко горска вила,
за ме ћеш певати.

Слободан Тркуља

fb-share-icon20

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *